Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske samo u posljednje tri godine je povećao izdvajanja za zdravstvenu zaštitu za 250 miliona KM, ali da bi se nastavio taj kontinuitet neohodni su i dodatni izvori finansiranja zdravstvenog sistema.

''Za primarnu i bolničku zdravstvenu zaštitu FZO RS je 2020. godine izdvojio oko 400 miliona KM, dok je ove godine taj iznos oko 650 miliona KM. Dakle, povećali smo izdvajanja za 250 miliona KM samo za tri godine. Međutim, mi dolazimo do 'zida' i pitanje je da li ćemo biti više u mogućnosti da povećavamo sredstva za zdravstvenu zaštitu. Stope doprinosa se ne povećavaju, plate značajnije ne rastu, tako da nemamo odakle da povećavamo izdvajanja, a istovremene potrebe su sve veće'', rekao je v.d. direktora FZO RS Dejan Kusturić gostujući u Jutarnjem programu RTRS-a.

On je naveo da su upravo u cilju objezbjeđivanja dodatnih sredstava za zdravstveni sistem, fondovi zdravstvenog osiguranja Srpske, Federacije BiH i Brčko distrikta nedavno podnijeli zajedničku inicijativu za ukidanje, smanjenje ili povrat PDV-a na lijekove i medicinska sredstva. Kusturić je izrazio nadu da će nadležne institucije, Savjet ministara BiH i Uprava za indirektno oporezivanje, ozbiljno da razmotre ovu važnu inicijativu i da će im ona biti prioritetna u odnosu na neke druge inicijative koje su ovih dana aktuelne u vezi sa PDV-om. ''Dvadeset  godina sam u finansijskom sektoru i volio bih da čujem opravdanje zbog čega eventualno ne može da se realizuje naša inicijativa. Nadam se da će, ipak, nadležni po ovom pitanju nešto uraditi i da će odlučiti da bar imamo diferencijalnu stopu'', istakao je Kusturić, dodajući da je stopa PDV-a u BiH ista za svu robu, i za lijekove, kao i za neke luksuzne proizvode. ''To nije slučaj u drugim zemljama regiona. Pri tome, stopa PDV-a je ujedno i najviša u BiH u odnosu na region'', rekao je direktor FZO RS. On je napomenuo da smanjenjem stope PDV-a na lijekove država neće biti ''oštećena'' jer će i Fond, kao i građani koji uštede na lijekovima, taj novac potrošiti na nešto drugo, za šta će platiti PDV.

Kusturić je gostujući na RTRS-u govorio i o značaju da se svi u zdravstvenom sistemu ponašaju odgovorno i racionalno, te da svi zajedno, i FZO RS i zdravstvene ustanove, moraju dati svoj doprinos da bi se sistem unaprijedio i da bi se obezbijedila kvalitetnija zdravstvena zaštita za građane. ''Na Fond se često gleda kao na 'kasu' iz koje se mogu uzeti sredstva i zadovoljiti potrebe, recimo zdravstvene ustanove. Ne smije se zanemariti uloga lokalnih zajednica u finansiranju zdravstvene zaštite. One su osnivači domova zdravlja, imenuju direktore, utvrđuju sistematizaciju, mrežu ustanova i dr. Ali, kada se dođe do finansiranja, onda one nemaju novca i imaju druge prioritete'', naveo je Kusturić. Kazao je i da su u skladu sa zakonom lokalne zajednice obavezne da izdvajaju 3% budžeta za finansiranje zdravstvene zaštite, ali da to mnoge opštine i gradovi ne čine.

Prema njegovim riječima, obaveza lokalnih zajednica je da kao osnivači domova zdravlja vode brigu o tim ustanovama, kao i sami direktori ustanova koji su dužni da upravljaju svojim resursima, da organizuju rad, obezbijede kvalitetnu uslugu i sl. ''Trebalo bi više da se bave svojom internom organizacijom kako bi građanima obezbijedili što efikasniju zdravstvenu zaštitu. Upravo sa tim ciljem, i ciljem zaštite prava osiguranika, FZO RS vrši redovne, kao i vanredne kontrole u zdravstvenim ustanovama. Ustanove to često vide kao pritisak na njihov rad, a to je za nas mehanizam zaštite prava osiguranih lica i preventivno djelovanje'', naglasio je Kusturić.

On je rekao da smatra da građani imaju dosta razumijevanja za izazove sa kojima se susreće zdravstveni sistem, ali da nemaju razumijevanja za duge liste čekanja, nedostupnost zdravstvene zaštite i sl. Sa pravom, kako je naveo, građani nemaju razumijevanja za situacije da doktora nema u javnoj, a dostupan je u privatnoj ustanovi. ''To su stvari koje moramo da mijenjamo u zdravstvenom sistemu. Ima dosta toga na čemu zajednički moramo da radimo radi unapređenja zdravstvenog sistema i kvaliteta zdravstvenih usluga. Sa stanovišta Fonda, mi ćemo se nastaviti boriti da izdejstvujemo više sredstava za zdravstveni sektor, ali svi u sistemu moramo dati svoj doprinos, i zdravstvene ustanove i druge institucije. Briga za zdravlje i finansiranje zdravstvene zaštite mora da bude sistemska briga'', zaključio je Kusturić.