Za održivo finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja nisu dovoljni doprinosi za zdravstveno osiguranje i neophodno je obezbijediti dodatne izvore finansiranja za zdravstveni sistem, kako u Republici Srpskoj, tako i u zemljama regiona.
Ovo je jedan od zaključaka Sedmog regionalnog foruma javnih zdravstvenih osiguranja koji je održan u Banjaluci od 16. do 19. oktobra u organizaciji Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.
U radu Foruma, pored domaćina, učestvovali su predstavnici javnih fondova zdravstvenog osiguranja iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Federacije BiH. S obzirom na to da su sve zemlje regiona i Evrope uopšte suočene s problemom održivog finansiranja zbog, prvenstveno, negativnog uticaja ekonomske krize, tema ovogodišnjeg Foruma bila je ''Primjeri dobre prakse prevazilaženja problema održivog finansiranja javnih zdravstvenih osiguranja''.
Učesnici Foruma, među kojima su bili i direktori fondova zdravstvenih osiguranja Srbije, Hrvatske, Slovenije, Federacije BiH  i RS, su ocijenili da su ovakvi skupovi višestruko značajni za sve zemlje učesnice jer predstavljaju priliku da se razmijene iskustva i prakse, a posebno u vezi sa načinima na koje pojedine zemlje rješavaju probleme s kojima se suočavaju, a koji su u svim zemljama gotovo identični.

RS izdvaja najmanje za zdravstvo

Direktor Fonda zdravstvenog osiguranja RS Darko Tomaš izrazio je zadovoljstvo što je upravo FZO RS ove godine bio domaćin najznačajnijeg regionalnog skupa u oblasti zdravstvenog osiguranja i što je imao priliku da u Banjaluci ugosti direktore i delegacije fondova zdravstvenog osiguranja iz okruženja.
''Ovakvi skupovi su prilika da razgovaramo o zajedničkim problemima i načinima njihovog rješavanja, što je korisno kako za naš zdravstveni sistem, tako i za zdravstvene sisteme svih zemalja učesnica. Na Forumu svi imamo priliku da se upoznamo sa dobrim praksama drugih zemalja, te da pokušamo da ih primjenimo u vlastitim sistemima'', rekao je Tomaš i dodao da će FZO RS nastojati da primjeni određene ideje i prakse, naročito u vezi sa iznalaženjem dodatnih sredstava za zdravstvo, načinima plaćanja zdravstvenih usluga i dr.
On je istakao da je činjenica da se u RS izdvaja najmanje sredstava za zdravstvo po glavi stanovnika, ali da RS uprkos tome uspijeva da održi prava osiguranih lica na istom nivou.
''Zdravstvena zaštita koju imaju naši osiguranici je na približno istom nivou kao i zdravstvena zaštita osiguranika iz zemalja okruženja, iako se u RS izdvaja znatno manje za zdravstvo. To znači da se mi u RS susrećemo sa još većim izazovima, ali iznalazimo načine da naši osiguranici u pravima iz zdravstvenog osiguranja ne zaostaju za zemljama regiona'', naveo je Tomaš.
Iako Slovenija za zdravstvo po glavi stanovnika izdvaja 1.800 evra, odnosno 10 puta više  nego Srpska, direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Slovenije Samo Fakin kaže da taj novac nije dovoljan da isfinansira sve potrebe zdravstvenog sistema ove zemlje. Iz tih razloga, kako kaže Fakin, Slovenija razmatra uvođenje poreza na slatka pića, kao i opšteg poreza za zdravstvo, jer novac od doprinosa, ističe, nije dovoljan.
''U doba kriza, pored doprinosa, moraju se pronaći i drugi izvori finaniranja, poput akciza na duvan i alkohol. Odgovor na pitanje 'kako prikupiti novac za zdravstvo' jeste veća solidarnost. Što je kriza veća potrebna je i veća solidarnost jer u protivnom stradaju oni najsiromašniji'', rekao je Fakin.
On je naveo da je slovenački zavod definisao tri osnovna smjera kojim će se kretati, a to je bolje planiranje pružanja zdravstvenih usluga, veća solidarnost u prikupljanju doprinosa i bolje rukovođenje zdravstvenom mrežom, odnosno zdravstvenim ustanovama koje bi, kako je naveo, morale da racionalnije rade i da stvaraju manje troškove.
Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije Momčilo Babić je, takođe, priznao da se i njihov zdravstveni sistem suočava sa ozbiljnim problemima.
''Zdravstvo u Srbiji ima brojne probleme, kao i u drugim zemljama regiona. Imamo mnogo više zahtjeva nego materijalnih mogućnosti, a ono što svi pokušavamo jeste da stvorimo ekonomski održiv sistem zdravstvene zaštite. U Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstvo izdvaja 260 evra i taj iznos nije dovoljan'', rekao je Babić. Prema njegovim riječima, neophodna je veća saradnja i povezivanje zemalja regiona, prije svega, iz ekonomskih razloga.
''Postoji mogućnost da se više sarađuje, da se uspostavi bolja prekogranična saradnja i da se uspostavi komplementarnost među zdravstvenim sistemima tako da ne bude prepreka za korisnike zdravstvene zaštite'', dodao je Babić.
I direktor Zavoda zdravstvenog osiguranja Hrvatske Siniša Varga rekao je da ova zemlja, uprkos izdvajanju od oko 500 evra po glavi stanovnika za zdravstvo, traži modele efikasnijeg iskorištavanja raspoloživog novca.
''Finansijska kriza uzima danak i novca je sve manje, te je neophodno iznalaziti nove metode i mehanizme kojima možemo raspoloživi novac maksimalno da iskoristimo'', istakao je Varga i napomenuo da je regionalni forum upravo prilika da se čuje koje mehanizme koriste druge zemlje, što doprinosi unapređenju zdravstvenih sistema svih zemalja regiona.
Da Federacija BiH ima slične probleme u zdravstvu kao i RS i druge zemlje okruženja, potvrdila je direktorica Zavoda za zdravstveno osiguranje FBiH Novka Agić, koja je navela da su, posmatrano iz ugla osiguranika, uvijek potrebna veća prava i bolji uslovi liječenja, zbog čega je potrebno i više novca.
"Osiguranici očekuju besplatnu zdravstvenu zaštitu, a to je nemoguće. Potrebno je definisati šta može biti u potpunosti obezbijeđeno o trošku obaveznog osiguranja, a šta se mora finansirati iz dodatnih izvora", navela je Agićeva. 

Teme regionalnog foruma

U okviru 7. Regionalnog foruma javnih zdravstvenih osiguranja prezentovano je 15 tema, a preovladavale su teme o finansiranju, odnosno izazovima održivog finansiranja, kao i mogućim odgovorima na te izazove. Učesnici Foruma su, između ostalog, imali priliku da čuju novu viziju razvoja zdravstvenog sistema u Albaniji, problem finansiranja zdravstvene zaštite u Crnoj Gori, te ‘e servis’ makedonskog zavoda koji je namijenjen njihovim osiguranicima. Predstavnici slovenačkog zavoda su prezentovali dvije teme i to o stanju finansiranja zdravstvene zaštite u Sloveniji i analitičkim podlogama za stratešku kupovinu zdravstvenih usluga. Direktor hrvatskog zavoda i njegovi saradnici upoznali su učesnike Foruma sa realizacijom projekta tzv. ‘m zdravstva’ (mobilno zdravstvo) u Hrvatskoj, finansiranju zdravstva u Hrvatskoj – trenutnom stanju i budućim planovima, novom modelu finansiranja primarne zdravstvene zaštite i prvim rezultatima tog modela, te o novinama u hrvatskom sistemu zdravstvenog osiguranja nakon ulaska ove zemlje u Evropsku uniju. Učesnici Foruma su se, takođe, upoznali i sa strategijom razvoja zdravstvenog osiguranja u Srbiji, a prezentovana im je i analiza performansi bolničkih ustanova u susret DRG modelu u Srbiji.

Tomaš o izazovima održivog finansiranja 

Predstavnici iz RS održali su četiri prezentacije. Direktor FZO RS Darko Tomaš prezentovao je temu ‘’Mogući odgovori na izazove održivog finansiranja i razvoja’’. U okviru ove prezentacije Tomaš je govorio o prijedlogu strateškog plana razvoja Fonda do 2018. godine, odnosno o strateškim aktivnostima i ciljevima koji su planirani u narednom periodu. Apostrofirao je nekoliko ključnih pitanja na koje je potrebno pronaći odgovore, između kojih su i pitanja ‘kako obezbijediti održivo finansiranje bez smanjenja postojećeg sadržaja i obima prava iz zdravstvenog osiguranja’, te ‘kako podstaći zdravstvene ustanove na racionalizaciju troškova, efikasniji rad i optimalni kvalitet zdravstvene usluge’. Tomaš je naveo da su odgovori limitirani paradoksom da FZO RS nema nikakve ingerencije nad prikupljanjem prihoda, odnosno nad kontrolom uplate doprinosa, kao i na troškovima koje proizvode zdravstvene ustanove, a prema javnom mnjenju nosi najveću odgovornost za finansijsko stanje u zdravstvu.
U okviru prezentacije direktor FZO RS je govorio i o razvojnim izazovima Fonda, kao i šta je planirano da se uradi u vezi sa održivim finansiranjem, racionalizacijom troškova u zdravstvenim ustanovama, daljem unapređenju zdravstvene zaštite i njenom dostupnošću i dr. ‘’Važno je da uspijemo animirati sve aktere u zdravstvenom sistemu da daju doprinos rješavanju konkretnih problema i ostvarivanju postavljenih ciljeva, uz povećanu odgovornost’’, istakao je Tomaš.
Pored pomenute teme, predstavnici FZO RS su prezentovali i efekte novog modela ugovaranja konsultativno specijalističke zdravstvene zaštite, dok je o rezultatima pilot projekta upotrebe ACG sistema – pravednije raspodjele sredstava u primarnoj zdravstvenoj zaštiti govorio Siniša Stević, direktor Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite RS.
Učesnici Foruma iz zemalja okruženja su konstatovali da su pozitivno iznenađeni iskoracima koji su postignuti u zdravstvu RS, ističući da je u pojedinim segmentima RS učinila više u odnosu na druge zemlje, te da će određena iskustva i prakse iz RS nastojati primjeniti u svojim sistemima. 

Bogdanić: Uvesti dodatne izvore finansiranja
Sedmi regionalni forum javnih zdravstvenih osiguranja otvorio je ministar zdravlja i socijalne zaštite RS Dragan Bogdanić, koji je tom prilikom poručio da su zdravstveni sistemi zemalja regiona slični, kao i ciljevi i problemi, a posebno problem finansiranja. ‘’Vjerujem da smo slični i po onome šta se očekuje od fondova zdravstvenog osiguranja, a to je da se bez obzira na manjak novca obezbijedi da sistem funkcioniše i da se ne smanjuju prava osiguranika’’, rekao je Bogdanić. On je naveo da su doprinosi jedini izvor finansiranja FZO RS, ali da se zbog sve težeg naplaćivanja doprinosa često ne mogu da ‘’pokriju’’ sve potrebe stanovništva.
’’RS je pokrenula inicijativu za uvođenjem dodatnih izvora finansiranja, prije svega povećanjem akciza na cigarete i alkohol, kao i od polise osiguranja od autoodgovornosti. Apelujemo na nadležne da prihvate ovu inicijativu na nivou cijele države. Na taj način bi zdravstvu obezbijedili dodatna sredstva i omogućili da lakše funkcioniše’’, naveo je ministar.

Učesnici Foruma posjetili Centar za radioterapiju

U okviru 7. Regionalnog foruma javnih zdravstvenih osiguranja učesnici ovog skupa su posjetili Centar za radioterapiju u Banjaluci, kako bi se upoznali sa radom, mogućnostima i uslovima liječenja u ovom centru.
Gosti iz regiona nisu krili svoju impresioniranost Centrom za radioterapiju, ističući da je riječ o najsavremenijem centru ove vrste u regionu. Takođe, učesnicima Foruma direktor Centra Marijan Bilić prezentovao je model primjene javno-privatnog partnerstva u zdravstvu RS.

Uporedni podaci

Prosječni doprinosi za zaposlene i penzionere

Nepovoljne strukture osiguranika